World AIDS Day.

1 DECEMBAR JE DECO XD

EDUKUJTE SE I UVEK KORISTITE ZASTITU XD


ХИВ (вирус хумане имунодефицијенције) је вирус из групе ретровируса, познат као изазивач болести зване Сида. ХИВ је скраћеница од енглеског human immunodeficiency virus, што би окарактерисало овај вирус као узрочника опадања способности имунског система организма. ХИВ за најчешћу мету напада има веома битне делове имунског система - CD4+ T ћелије . Овај вирус води директно и индиректно до пада у производњи CD4+ T ћелија и до њиховог крајњег уништења. CD4+ T ћелије су главни покретачи одбрамбреног система и када је производња ових ћелија равна нули, имунски систем скоро да и не функционише. ХИВ такође и директно напада органе као што су бубрези, срце и мозак, што доводи до прекида рада бубрега, кардиомипатије и енцефалопатије. Многи проблеми са којим се оболели од овог вируса суочавају су обичне опортунистичке болести, типа прехладе, од којих би у нормалним условима имуни систем могао да одбрани.

ХИВ се трансмитује путем телесних течности, на пример током аналног, вагиналног и оралног секса, путем трансфузије крви, несавесним коришћењем игала зависника од интравенске употребе дрога, и преко плаценте (између мајке и фетуса).

ХИВ је пореклом из области јужно од Сахаре, у Африци током друге половине ХХ века. Тренутно ова болест је глобална епидемија. На крају 2004. године, верује се, према постојећим подацима, да 40 милиона људи имају ХИВ вирус [1]. Светска Здравствена Организација је потврдила да је у истој години, 2004, оболело 3 милиона људи више него у претходној годиини, и да ће током 2005 године 5 милиона људи тек оболети од овог вируса.
Стилизовани приказ пресека вируса ХИВ

1983. године научници у Француској, на челу са Ликом Монтањером, су први открили вирус који доводи до болести сиде. Назвали си вирус LAV, lymphadenopathy-associated virus, што значи да су они у почетку вирус уско повезивали са лимфним системом [2]. Исте године, Роберт Гало из САД-а, је потврдио постојање вируса и назвао га је HTLV-III, human T lymphotropic virus type III [3], јер је открио везу између CD+ Т ћелија и вируса. 1986. године оба назива су преиначена у ХИВ [4].

Утврђено је постојање два типа вируса, ХИВ-1 и ХИВ-2. ХИВ-1 је опаснији и има већи степен заразе и лакше се преноси са особе на особу, и великом броју је главни узрочник сиде у свету. ХИВ-2 је локализован на делове западне Африке. Међутим оба типа вируса воде порекло из централне Африке, тачно испод Сахаре. ХИВ води биолошко порекло од СИВ (вируса мајмунске имунотропије, Simian Imunotropic Virus), који изазива имунодефицијенцију афричких зелених мајмуна. Сматра се да је за еволуциони прескок са врсте на врсту требало више стотина година.

Вирус има омотач састављен од протеина и масти који га чини осетљивим на дезинфицијенсе и раствараче (типа медицинског алкохола, формалдехида, дездермана, хлороформа и сл.). Такође вирус је веома неотпоран у спољашњој средини, ван људског организма живи неколико секунди, осетљив је на повишене температуре. Једино ван људског организма, може живети на веома ниским температурама (темп. течног азота од минус 70 степени). У свим здравственим установама примењује се употреба или инструмената за једнократну или стандардна сува стерилизација или аутоклавирање, које су више него довољне да униште вирус ХИВ-а.

ХИВ напада првенствено ЦД4 позитивне ћелије, а то су ЦД4 лимфоцити, макрофаги и антиген презентујуће ђелије,последња два су у ствари резервоар вируса. ХИБ користи ЦД4 рецептор ових ћелија као улазна врата-везује се за њега што му омогућава да продре у ћелију. Међути потребан му је јос један корецептор а то је молекул CCR5 или CXCR4, који се такође налази на мамбрани ових ћелија. Сматра се да су људи којима ови рецептори фале или су промењени путем мутације имуни на сиду. Смањењем броја ових ђелија имунитета, посебно ЦД4 лимфоцита одбрамбени систем се слаби што омогућава инвазију других микроорганизама-вируса, бактерја, гљива и паразита, али и тумора, који су у ствари одговорни за симптоме ове болести.